?

Log in

No account? Create an account
Бокељ [entries|archive|friends|userinfo]
bokelj

[ userinfo | livejournal userinfo ]
[ archive | journal archive ]

Итальянский парусник "Америго Веспуччи" в Которе [Aug. 24th, 2007|07:45 am]
bokelj
[Tags|, ]


Najljepši jedrenjak na svijetu u Kotoru
http://www.pobjeda.cg.yu/slike/1187833930.jpg


ITALIJANSKI VOJNI BROD „AMERIGO VESPUČI“ JUČE UPLOVIO U BOKU

Najljepši jedrenjak na svijetu u Kotoru

Kotor, 22. avgusta - Gradonačelnica Kotora Marija Ćatović primila je delegaciju broda „Amerigo Vespući“, koju je predvodio kapetan Vianelo. Ona je podsjetila na dugu tradiciju pomorstva u Boki i njene veze sa Italijom, posebno Venecijom.
Zahvaljujući na gostoprimstvu koje se tradicionalno pruža najljepšem jedrenjaku na svijetu u Kotoru Gvido Rotelo, upravnik poslova Ambasade Italije, je kazao da će zahvaljujući blizini koja nas vezuje Kotor biti centar i za njih i za nas.
Sa Venecijom je posebno grad Perast imao dobru saradnju. U Perastu su čuvani simboli Mletačke republike, a ljudi iz Perasta su čak bili obezbjeđenje u Veneciji spremni da čuvaju njenu zastavu do smrti, tako da su od početka postojali znaci prijateljstva koje je uvijek jače i jače.
Komandant broda, gospodin Vianelo, je kazao da se ovaj brod sa posadom ponovo vratio Kotoru nakon 2004. godine kada mu je bio priređen izvanredan prijem.
- Nijesmo se mogli nagledati ljepote zaliva, riječi su kapetana Vianela koji, kao Venecijanac, ističe posebnu radost zbog saradnje Kotora i Venecije.
Delegaciju broda pozdravio je i lučki kapetan Nikola Drakulović. On se posebno zahvalio posadi broda, jedinstvenog po ljepoti, ali i civilnim pomorskim kompanijama iz Italije, koje su omogućile ukrcaj našim pomorcima na njihovim kompanijama.
Drakulović je iznio podatak da preko dvije hiljade pomoraca iz ovih krajeva plovi na italijanskim kompanijama što je, poslije propasti domaće flote, omogućilo egzistenciju našim pomorcima.
Ljubo Radović, izvršni direktor Luke Kotor, kaže za najljepši jedrenjak koji plovi svjetskim morima, da je on nautička škola, brod koji predstavlja osnovu da bi ljudi koji su na njemu mogli steći zvanje i profesionalni angažman u mornarici Italije.
Ono što je karakteristično za brod jeste da se sve vještine i znanja koja se stiču na brodu rade po starim pomorskim običajima - od potezanja užadi pa do dizanja jedara. Ne postoji ništa od savremene tehnologije osim navigacionog dijela.
Posada jedrenjaka „Amerigo Vespuči“ posjetiće kulturno-istorijske znamenitosti Kotora i Boke. Planirani su i sportski susreti sa predstavnicima Crnogorske mornarice.
Dužina jedrenjaka je 101 metar, širina 16, gaz 7 i po metara, deplasman preko 4 bruto registarskih tona, a na brodu je 460 članova posade.
Brod se može posjetiti u četvrtak i petak.

http://www.pobjeda.cg.yu/naslovna.phtml?akcija=vijest&id=124549
Link5 comments|Leave a comment

Kremlj i krem na Luštici [Aug. 20th, 2007|09:00 am]
bokelj
NEKRETNINE NA HERCEGNOVSKOJ RIVIJERI SKUPLjE NEGO NA AZURNOJ OBALI



Dok tekuće “ludilo” u prometu nekretnina ne jenjava, uz astronomske cijene čak i pustih omeđina u brdovitim nedođijama iznad mora, pa i u unutrašnjosti, istorija se izvjesno ponavlja, nerijetko i u svom podrugljivom, pa i karikaturalnom izdanju, tvrde upućeniji mudraci u tu egzistencijalnu disciplinu zvanu “imati ili nemati”!? A, ta priča svoje veoma reprezentativne repere ima i u Novom, gdje su, poput kakve “epidemije” iznicale brojne agencije za promet nekretnina i gdje su sve brojniji domaći koji su preko noći postali milioneri u eurima ili dolarima, svejedno! Na znoju i žuljevima predaka teško stečena i generacijama nasljeđivana, danas se, istini za volju i po nevjerovatno visokim cijenama, na veliko krčme imanja na kojima niču “dvorci i zamkovi” novopečene domaće i još više strane biznis-elite s početka 21. vijeka!
“ Mnogi naši domoroci danas praktično jedu parcele koje su im pripale u nasljeđe, ali veoma brzo će se oni bolno sjećati kako su nekad bili siromašni nasljednici itekako bogatih predaka”, slikovito mi to pojašnjava takođe zemljoposjednica s Luštice, ali dosljedan i ogorčen protivnik ove velike “rasprodaje porodičnog blaga". No, većina domaćih ipak ne može da odoli izazovu zelenih dolara ili eura, a kad se i ovlaš “prošeta” po inernet prezentacijama i ponudi brojnih agencija, očito je da namjernik ispod sto hiljada eura tu i nema što da traži!? Za prosječan plac od nekoliko stotina kvadrata sa zidinama kakve težačke kuće na Luštici, moraće da izbroji najmanje 150 hiljada eura!
“To je zbilja nerealno u normalnim i svjetskim tržišnim okvirima danas, jer za toliko novca, moguće je kupiti i veoma lijepu vilu na Azurnoj obali”, tvrdi onomad i jedan od svjetskih eksperata za ulaganja i naš čovjek izvjesne internacionalne reputacije, arhitekta Mahmud Bušatlija. Dugročno gledajući, on tvrdi da će ta pojava ovdje umnožiti brojne, pogotovu infrastrukturne probleme, o kojima danas malo ko vodi računa, a sve masovnije prisustvo Rusa, kao nevjerovatnih kupaca, objašnjava i pretpostavkom o lakoći kojom su došli do ogromnog novca, ali i mentalnoj bliskosti sa slovenskom braćom ovdje.

Carska i Putinova elita

Dok među modrim čempresima gradskog groblja Savina niče čak i nova kapela na nekadašnjoj ruskoj parceli, slijedi još jedno istorijsko podsjećanje kako je Boka, a naročito Hercegnovska rivijera, bila utočište i hiljadama Rusa koji su s početka minulog vijeka utekli ispred “biča” Oktobarske revolucije. Bila je to, mahom, ruska vojnopolitička i duhovna elita o kojoj svjedoče još brojne nadgrobne ploče, počesto i sa uklesanim maršalskim, generalskim i admiralskim činovima, ali i značajni kasniji tragovi koje su mnogi ruski prognanici ostavili, pogotovo u kulturnom nasljeđu ovdje.
No, danas tu svoj azil nešto drugačije vrste nalazi savremena ruska Putinova elita, predvođena ovaj put čak i gradonačelnikom Moskve, Luškovim. On je na atraktivnoj luštičkoj parceli od oko šest hiljada kvadrata sagradio pravi mali zamak, opasan visokom ogradom i koja se sad doima čak poput minijatrunog Kremlja, a kome se, dakako, nije uputno preblizu primicati! Rus, nekad visoki oficir KGB, ali i solidan slikar, postao je svojevremeno i povlašćeni vlasnik bivšeg Doma JNA u starom novskom jezgru, ali je zbog naglo naraslih neimarskih apetita već poduže njegova ambiciozna i mimo svakog plana pokušana dogradnja, do daljnjeg, ipak stopirana!?

Hajdučka, uskočka i haška

Istorijske, ratne i političke mijene i u najbližem susjedstvu odvajkada su, i po nepisanom pravilu, za svih imperijalnih sila koje su se inače smjenjivale ovdje, bitno uticale, pogotovu na demografsku sliku današnjeg priobalja. U Boku se masovno bježalo i od turskog zuluma, gladi i epidemija, o čemu i danas svjedoče, na primjer, mnoga hercegovačka prezimena, od Mornja do Igala. Svojevremeno, Topla je sa svojom Komunitadom za vrijeme mletačke uprave ovdje, uglavnom bila naseljavana naprasno bogatim sinovima tamošnjih hajduka i uskoka, pa i kasnijih čuvenih ustanika i vođa raznorodnih buna.
Ti njihovi potomci postaće ovdje ubrzo vrsni trgovci i pomorci, te uglavnom vlasnici nekad moćne flote od stotinak jedrenjaka koji su špartali Jadranom i daljim morima!? Tim fenomenom u svojoj knjizi “Topaljska komunitada”, solidno se i studiozno pozabavila i naša ugledna etnologinja, Novljanka dr Dragana Radojičić. Slično će se ponoviti i za oba svjetska rata, a ponajveći “plimni val” izbjeglih i raseljenih zapljusnuo je Boku opet krajem prošlog vijeka, turbulentnih devedesetih. Broj izbjeglih i prognanih samo u Novom tih godina brojao se čak desetinama hiljada, uglavnom iz susjednih Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a kasnije i s Kosova. No, na bazi već antologijske uzrečice; “ ko je jamio, jamio je”, i među tom ojađenom populacijom pojavila se novopečena i moćna “elita” koja čak i ne pita - pošto, nego samo kupuje i - nezasito gradi!
Tako je uz rusku, te englesku, norvešku…, ovdje već ranije uhvatila korijena i svojevsrna “kolonija” naših rođačkih “tajkuna” kojima su protekle nevesele decenije, volšebno i izvjesno podarile enormno bogatstvo!? Primjera radi, rijetko koji bivši, pa i aktuelni političari iz susjedne BiH, odnosno Republike Srpske, ovdje nema makar kakav vikend-stančić, dok su neki prepoznati i kao vlasnici vila, pa i hotela sa čak desetinama savremenih aprtamana. Najčešće u Igalu, a potom u Đenovićima i Baošićima. Među novoupisanim žiteljima Novog, nezvanično, česta su aktuelna imena čak i sa haških sudskih klupa!?

Sjeta starih Novljana

Naravno, sa sjetom se rijetki stari Novljani prisjećaju vremena kad su ovdje dolazili, živjeli i stvarali Andrić, Ćopić, Lalić, Kostić, Džumhur i ostale znane te prve “zimske lastavice” ovdašnjeg turizma. Istini za volju, dok je Luštica još bila čak danju “pospan” polutokok, tu su svoja ljetnja “gnijezda” sagradili tad čuvena imena umjetnosti i estrade, poput Milene Dravić i Dragana Nikolića, Seke Sabljić i još nekih. Izvjesno, danas najmoćniji među njima, ovu priču upotpunjava, te donekle zaokružuje i planetarni filmaš, Emir Kusturica danas vlasnik luksuznog tripleks kina, kafea i nekoliko apartmana na “pjeni od mora”, pod krovom bivše željezničke stanice u Herceg Novom.

Mišković, Hamović, Karići...

Da Luštica nije atraktivna samo strancima i njihovim kompanijama, potvrđuje i jedan od trenutno najbogatijih Srba, Miroslav Mišković, vlasnik Delte, koji na već raščišćenoj parceli od oko 30 hiljada kvadrata pored Rosa, namjerava da gradi luksuzno etno-naselje za visokoplatežnu klijentelu. On na Malim Rosama već od ranije ima omanju kućicu sa prostranijom okućnicom, kao i poveći stan na Savini, a potonjih ljeta potvrdio se čak i kao uspješan lovac na sve češće sabljarke u Zalivu!
Na adresi gdje je nekad živjela poznata slikarka Milena Šotra u Novom, od prije deceniju je ljetnji rezidencijalni dom Vuka Hamovića, poznatog biznismena, uz prvog susjeda i rijetkog “domoroca” Milana Beka, nekad ministra u Vladi Srbije, a sadašnjeg suvlasnika “Knjaza Miloša” te kompanije “Novosti”.
Uz brojne biznismene, dobrim dijelom bivše predstavnike “Geneksa” po svijetu, Savinu obožavaju i braća Karići, koji su se ovdje prije koju godinu takođe uknjižili na parcelu do oko 6.500 kvadrata. Uz brojne vile više ili manje znanih, rasutih po Savinskoj dubravi, gotovo obavezni saržaji su veliki bazeni, teniska igrališta, pa čak i vinogradi!

Renesansa ruskog jezika

Sve ovo što se dešava, otrglo je od zaborava i na velika vrata vratilo ruski jezik u praktičnu svakodnevicu. On je danas uobičajen u programima svih ovdašnjih lokalnih radija. A, za ilustraciju - i među prvačićima u osnovnim školama na Primorju sve je više ruskih djevojčica i dječaka.

http://www.pobjeda.cg.yu/naslovna.phtml?akcija=vijest&id=124284
Link1 comment|Leave a comment

В Боке Которской затонул наполовину греческий корабль [Aug. 11th, 2007|08:09 pm]
bokelj
Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Jul. 25th, 2007|03:50 pm]
bokelj
Забавные все-таки черногорцы в своем стремлении почувствовать себя дыржавой. Читая черногорскую газету о победе "Зеты" над "Каунасом", создавалось ощущение, что маленькая и гордая Черногория победила в третьей мировой войне Литовское царство, а уже не за горами и победа в четвертой мировой над Шотландской империей. Понимаю теперь зачем англичане футбол придумали. Чтобы у шотландцев, валлийцев и ирландцев было куда иногда государственнический запал выпускать...
Хотя и приятно, что "Зета" победила...
Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Jun. 29th, 2007|08:41 am]
bokelj
"В Италии машина сбила жену президента страны Джорджо Наполитано – Клио. Инцидент произошел у президентского дворца Квиринале в Риме, когда К.Наполитано переходила дорогу. В автомобиле Fiat Panda, сбившем первую леди Италии, находилась пожилая пара. Жена итальянского президента была доставлена в военный госпиталь. Как сообщает телеканал Rai Uno, она получила травмы плечевой кости правой руки и большой берцовой кости левой ноги. О том, были ли это ушибы или переломы, не сообщается.
По неподтвержденным данным, жене итальянского президента сделана операция. Правоохранительные органы расследуют причины и обстоятельства произошедшего.
29 июня 2007г." 

Весь "прикол" этой новости может оценить только турист, побывавший в Риме. Квиринальский дворец - наверно единственное место в Риме, которое запрещено снимать. Мало того, карабинеры требуют чтобы ни снимали и объекты, находящиеся рядом, или выдвигают какие-то совсем смешные требования, - например нельзя ночью снимать фонтан (на площади рядом с Квириналом) со штатива. Как всегда, когда занимаются ... "фигней", то на дело уже времени не остается. ЛУЧШЕ БЫ СЛЕДИЛИ ЗА БЕЗОПАСНОСТЬЮ ДВИЖЕНИЯ. Хотя бы возле Квиринальского дворца...

LinkLeave a comment

Список русских эмигрантов - 1 [Mar. 6th, 2007|12:26 pm]
bokelj
Известно, что одна из самых больших русских белоэмигрантских колоний была в черногорском городе Герцег Нови (иногда в русских источниках «Эрцегнови») и его окрестностях Игало, Топла.
Уважаемый tom_nm привез из Черногории журнал «Глас Боке», в котором есть Список русских эмигрантов, похороненных на Русском кладбище в мон. Савина, на кладбищах близ церквей Св. Спаса в Топлой, Преображения Господня в Игало и в с. Рапае. Публикую 1-ю часть из этого списка («А-Г»), продолжение – в ближайшие дни. Возможно кому-то эта информация поможет. Если кому-то что известно об упоминающихся здесь людях – сообщите, пожалуйста. Буду очень признателен.

Источник: «Обнавља се Руско гробље» // «Глас Боке» (Херцег-Нови), jун-jул 2006, броj 10, с. 26

№ п/п
Фамилия, (имя, отчество) на сербском в списке
Пометки – для себя
1
Ахонтова Анна Аркадиjевна
Яхонтова ?
2
Ахтонов Диомеда Алексеj
имя Диомид?
3
Акименко Симеона Константин
имя Симеон
4
Аверин Петар, официр, Св. Спас Топла
имеется в виду, что похоронены в Топлой
5
Аверин Алексе Варвара, Св. Спас Топла
 
6
Болдирев Алекса
имя Алексей
7
Болдирев Татjана
фамилия Болдырева
8
Бурман Олга Алексеjевна
 
9
Бартенев Михаил Александар, пом. кап.
отчество Александрович ?
10
Бородин Михаил Никаноровић, генерал
11
Бирjукова Вjера Семеновна
 
12
Бирjузов Леонид Васильевић
 
13
Викул Борис Теодоровић, љекар
отчество - Феодорович
14
Варевски Сергеj Ивановић
 
15
ВеликиjJаков Петровић
 
16
Витете Петар Петровић, барон-пуковник
Витте?
17
Вербицкиj Ананиjе Алексеjевић
 
18
Викне Зинаида Георгиjевна
 
19
Власов Данило
 
20
Гриченко Андреj Николаевић
 
21
Готовицки Николаj Хрисоидовић, официр
Готовицкий
22
Горчинска Софиjа Константиновић
Горчинская
23
Горчински Николаj Михаjловић
Горчинский
24
Гриjаровић Олга Кондратиjевна
Григорович ?
25
Грсков Петар
 
26
Гриjаровић Александар, пуковник
 
27
Гронескул Николаj
 
28
Глатков Олга (Акименко)
Гладков ?
29
Голаков Стефан
 
30
Гад Александар Георгиjевић, пук. артиљер.
Полковник артиллерии
31
Гад Мариjа Дмитриjевна
 

Краткие пояснения для незнакомых с сербским языком:
«jе» – это «е», «jа» - я, «jу» - ю, «ћ» - ч, «j» в конце слова – «й». Буквы «ы» со времен Вука Караджича нет в сербском, её заменяют на «и». Мягкого знака нет, потому "Ольга" - "Олга". «Пуковник» – это «полковник», «љекар» - врач, «пом. кап.» – то же, что и у нас – «помощник капитана» (это приморские земли)
Кроме того, надо знать, что сербы часто путают наши отчество и фамилию, так как у них фамилия заканчивается на «ич», а отчество на «ов».
Link19 comments|Leave a comment

"Не ходите, дети, в Африку гулять!" (с) [Feb. 21st, 2007|12:56 pm]
bokelj
Prije dvije večeri u luci Port Harkourt u Nigeriji
Otet pomorac iz Kotora



Milan Smolović (47) iz Kotora, zajedno sa dvojicom kolega, Hrvatima Matem Lušom i Renatom Garmom oteti su iz lučkog kafića. Pregovori sa otmičarima u toku, potvrđeno iz trogirske pomorske agencije "Mariner" Opširnije...
LinkLeave a comment

(no subject) [Feb. 20th, 2007|05:35 pm]
bokelj
Rusi kupili brdo


Kupcima interesantna i brda iznad Svetog Stefana

Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Feb. 18th, 2007|03:21 pm]
bokelj
 Нет отделению Косово и Метохии от Сербии!

Голосуем здесь

Перепостите у себя в журнале.

44,14 КБ
Link1 comment|Leave a comment

(no subject) [Jan. 29th, 2007|08:57 am]
bokelj


Ныряльщики Черногорского Центра подводного разминирования за последние 15 лет обезвредили 300 опасных предметов. 
Самой серьезной акцией было разминирование пролива Вериги в Боке Которской , где за 45 дней обезврежено 65 тонн неразорвавшихся снарядов.
Кстати, похоже, что разминирование пролива проводится в связи с намеченным строительством моста через Вериги (вместо ныне существующего парома)

Link10 comments|Leave a comment

navigation
[ viewing | most recent entries ]
[ go | earlier ]