Home
Бокељ [entries|archive|friends|userinfo]
bokelj

[ userinfo | livejournal userinfo ]
[ archive | journal archive ]

Итальянский парусник "Америго Веспуччи" в Которе [Aug. 24th, 2007|07:45 am]
[Tags|, ]


Najljepši jedrenjak na svijetu u Kotoru
http://www.pobjeda.cg.yu/slike/1187833930.jpg


ITALIJANSKI VOJNI BROD „AMERIGO VESPUČI“ JUČE UPLOVIO U BOKU

Najljepši jedrenjak na svijetu u Kotoru

Kotor, 22. avgusta - Gradonačelnica Kotora Marija Ćatović primila je delegaciju broda „Amerigo Vespući“, koju je predvodio kapetan Vianelo. Ona je podsjetila na dugu tradiciju pomorstva u Boki i njene veze sa Italijom, posebno Venecijom.
Zahvaljujući na gostoprimstvu koje se tradicionalno pruža najljepšem jedrenjaku na svijetu u Kotoru Gvido Rotelo, upravnik poslova Ambasade Italije, je kazao da će zahvaljujući blizini koja nas vezuje Kotor biti centar i za njih i za nas.
Sa Venecijom je posebno grad Perast imao dobru saradnju. U Perastu su čuvani simboli Mletačke republike, a ljudi iz Perasta su čak bili obezbjeđenje u Veneciji spremni da čuvaju njenu zastavu do smrti, tako da su od početka postojali znaci prijateljstva koje je uvijek jače i jače.
Komandant broda, gospodin Vianelo, je kazao da se ovaj brod sa posadom ponovo vratio Kotoru nakon 2004. godine kada mu je bio priređen izvanredan prijem.
- Nijesmo se mogli nagledati ljepote zaliva, riječi su kapetana Vianela koji, kao Venecijanac, ističe posebnu radost zbog saradnje Kotora i Venecije.
Delegaciju broda pozdravio je i lučki kapetan Nikola Drakulović. On se posebno zahvalio posadi broda, jedinstvenog po ljepoti, ali i civilnim pomorskim kompanijama iz Italije, koje su omogućile ukrcaj našim pomorcima na njihovim kompanijama.
Drakulović je iznio podatak da preko dvije hiljade pomoraca iz ovih krajeva plovi na italijanskim kompanijama što je, poslije propasti domaće flote, omogućilo egzistenciju našim pomorcima.
Ljubo Radović, izvršni direktor Luke Kotor, kaže za najljepši jedrenjak koji plovi svjetskim morima, da je on nautička škola, brod koji predstavlja osnovu da bi ljudi koji su na njemu mogli steći zvanje i profesionalni angažman u mornarici Italije.
Ono što je karakteristično za brod jeste da se sve vještine i znanja koja se stiču na brodu rade po starim pomorskim običajima - od potezanja užadi pa do dizanja jedara. Ne postoji ništa od savremene tehnologije osim navigacionog dijela.
Posada jedrenjaka „Amerigo Vespuči“ posjetiće kulturno-istorijske znamenitosti Kotora i Boke. Planirani su i sportski susreti sa predstavnicima Crnogorske mornarice.
Dužina jedrenjaka je 101 metar, širina 16, gaz 7 i po metara, deplasman preko 4 bruto registarskih tona, a na brodu je 460 članova posade.
Brod se može posjetiti u četvrtak i petak.

http://www.pobjeda.cg.yu/naslovna.phtml?akcija=vijest&id=124549
Link4 comments|Leave a comment

Kremlj i krem na Luštici [Aug. 20th, 2007|09:00 am]
NEKRETNINE NA HERCEGNOVSKOJ RIVIJERI SKUPLjE NEGO NA AZURNOJ OBALI



Dok tekuće “ludilo” u prometu nekretnina ne jenjava, uz astronomske cijene čak i pustih omeđina u brdovitim nedođijama iznad mora, pa i u unutrašnjosti, istorija se izvjesno ponavlja, nerijetko i u svom podrugljivom, pa i karikaturalnom izdanju, tvrde upućeniji mudraci u tu egzistencijalnu disciplinu zvanu “imati ili nemati”!? A, ta priča svoje veoma reprezentativne repere ima i u Novom, gdje su, poput kakve “epidemije” iznicale brojne agencije za promet nekretnina i gdje su sve brojniji domaći koji su preko noći postali milioneri u eurima ili dolarima, svejedno! Na znoju i žuljevima predaka teško stečena i generacijama nasljeđivana, danas se, istini za volju i po nevjerovatno visokim cijenama, na veliko krčme imanja na kojima niču “dvorci i zamkovi” novopečene domaće i još više strane biznis-elite s početka 21. vijeka!
“ Mnogi naši domoroci danas praktično jedu parcele koje su im pripale u nasljeđe, ali veoma brzo će se oni bolno sjećati kako su nekad bili siromašni nasljednici itekako bogatih predaka”, slikovito mi to pojašnjava takođe zemljoposjednica s Luštice, ali dosljedan i ogorčen protivnik ove velike “rasprodaje porodičnog blaga". No, većina domaćih ipak ne može da odoli izazovu zelenih dolara ili eura, a kad se i ovlaš “prošeta” po inernet prezentacijama i ponudi brojnih agencija, očito je da namjernik ispod sto hiljada eura tu i nema što da traži!? Za prosječan plac od nekoliko stotina kvadrata sa zidinama kakve težačke kuće na Luštici, moraće da izbroji najmanje 150 hiljada eura!
“To je zbilja nerealno u normalnim i svjetskim tržišnim okvirima danas, jer za toliko novca, moguće je kupiti i veoma lijepu vilu na Azurnoj obali”, tvrdi onomad i jedan od svjetskih eksperata za ulaganja i naš čovjek izvjesne internacionalne reputacije, arhitekta Mahmud Bušatlija. Dugročno gledajući, on tvrdi da će ta pojava ovdje umnožiti brojne, pogotovu infrastrukturne probleme, o kojima danas malo ko vodi računa, a sve masovnije prisustvo Rusa, kao nevjerovatnih kupaca, objašnjava i pretpostavkom o lakoći kojom su došli do ogromnog novca, ali i mentalnoj bliskosti sa slovenskom braćom ovdje.

Carska i Putinova elita

Dok među modrim čempresima gradskog groblja Savina niče čak i nova kapela na nekadašnjoj ruskoj parceli, slijedi još jedno istorijsko podsjećanje kako je Boka, a naročito Hercegnovska rivijera, bila utočište i hiljadama Rusa koji su s početka minulog vijeka utekli ispred “biča” Oktobarske revolucije. Bila je to, mahom, ruska vojnopolitička i duhovna elita o kojoj svjedoče još brojne nadgrobne ploče, počesto i sa uklesanim maršalskim, generalskim i admiralskim činovima, ali i značajni kasniji tragovi koje su mnogi ruski prognanici ostavili, pogotovo u kulturnom nasljeđu ovdje.
No, danas tu svoj azil nešto drugačije vrste nalazi savremena ruska Putinova elita, predvođena ovaj put čak i gradonačelnikom Moskve, Luškovim. On je na atraktivnoj luštičkoj parceli od oko šest hiljada kvadrata sagradio pravi mali zamak, opasan visokom ogradom i koja se sad doima čak poput minijatrunog Kremlja, a kome se, dakako, nije uputno preblizu primicati! Rus, nekad visoki oficir KGB, ali i solidan slikar, postao je svojevremeno i povlašćeni vlasnik bivšeg Doma JNA u starom novskom jezgru, ali je zbog naglo naraslih neimarskih apetita već poduže njegova ambiciozna i mimo svakog plana pokušana dogradnja, do daljnjeg, ipak stopirana!?

Hajdučka, uskočka i haška

Istorijske, ratne i političke mijene i u najbližem susjedstvu odvajkada su, i po nepisanom pravilu, za svih imperijalnih sila koje su se inače smjenjivale ovdje, bitno uticale, pogotovu na demografsku sliku današnjeg priobalja. U Boku se masovno bježalo i od turskog zuluma, gladi i epidemija, o čemu i danas svjedoče, na primjer, mnoga hercegovačka prezimena, od Mornja do Igala. Svojevremeno, Topla je sa svojom Komunitadom za vrijeme mletačke uprave ovdje, uglavnom bila naseljavana naprasno bogatim sinovima tamošnjih hajduka i uskoka, pa i kasnijih čuvenih ustanika i vođa raznorodnih buna.
Ti njihovi potomci postaće ovdje ubrzo vrsni trgovci i pomorci, te uglavnom vlasnici nekad moćne flote od stotinak jedrenjaka koji su špartali Jadranom i daljim morima!? Tim fenomenom u svojoj knjizi “Topaljska komunitada”, solidno se i studiozno pozabavila i naša ugledna etnologinja, Novljanka dr Dragana Radojičić. Slično će se ponoviti i za oba svjetska rata, a ponajveći “plimni val” izbjeglih i raseljenih zapljusnuo je Boku opet krajem prošlog vijeka, turbulentnih devedesetih. Broj izbjeglih i prognanih samo u Novom tih godina brojao se čak desetinama hiljada, uglavnom iz susjednih Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a kasnije i s Kosova. No, na bazi već antologijske uzrečice; “ ko je jamio, jamio je”, i među tom ojađenom populacijom pojavila se novopečena i moćna “elita” koja čak i ne pita - pošto, nego samo kupuje i - nezasito gradi!
Tako je uz rusku, te englesku, norvešku…, ovdje već ranije uhvatila korijena i svojevsrna “kolonija” naših rođačkih “tajkuna” kojima su protekle nevesele decenije, volšebno i izvjesno podarile enormno bogatstvo!? Primjera radi, rijetko koji bivši, pa i aktuelni političari iz susjedne BiH, odnosno Republike Srpske, ovdje nema makar kakav vikend-stančić, dok su neki prepoznati i kao vlasnici vila, pa i hotela sa čak desetinama savremenih aprtamana. Najčešće u Igalu, a potom u Đenovićima i Baošićima. Među novoupisanim žiteljima Novog, nezvanično, česta su aktuelna imena čak i sa haških sudskih klupa!?

Sjeta starih Novljana

Naravno, sa sjetom se rijetki stari Novljani prisjećaju vremena kad su ovdje dolazili, živjeli i stvarali Andrić, Ćopić, Lalić, Kostić, Džumhur i ostale znane te prve “zimske lastavice” ovdašnjeg turizma. Istini za volju, dok je Luštica još bila čak danju “pospan” polutokok, tu su svoja ljetnja “gnijezda” sagradili tad čuvena imena umjetnosti i estrade, poput Milene Dravić i Dragana Nikolića, Seke Sabljić i još nekih. Izvjesno, danas najmoćniji među njima, ovu priču upotpunjava, te donekle zaokružuje i planetarni filmaš, Emir Kusturica danas vlasnik luksuznog tripleks kina, kafea i nekoliko apartmana na “pjeni od mora”, pod krovom bivše željezničke stanice u Herceg Novom.

Mišković, Hamović, Karići...

Da Luštica nije atraktivna samo strancima i njihovim kompanijama, potvrđuje i jedan od trenutno najbogatijih Srba, Miroslav Mišković, vlasnik Delte, koji na već raščišćenoj parceli od oko 30 hiljada kvadrata pored Rosa, namjerava da gradi luksuzno etno-naselje za visokoplatežnu klijentelu. On na Malim Rosama već od ranije ima omanju kućicu sa prostranijom okućnicom, kao i poveći stan na Savini, a potonjih ljeta potvrdio se čak i kao uspješan lovac na sve češće sabljarke u Zalivu!
Na adresi gdje je nekad živjela poznata slikarka Milena Šotra u Novom, od prije deceniju je ljetnji rezidencijalni dom Vuka Hamovića, poznatog biznismena, uz prvog susjeda i rijetkog “domoroca” Milana Beka, nekad ministra u Vladi Srbije, a sadašnjeg suvlasnika “Knjaza Miloša” te kompanije “Novosti”.
Uz brojne biznismene, dobrim dijelom bivše predstavnike “Geneksa” po svijetu, Savinu obožavaju i braća Karići, koji su se ovdje prije koju godinu takođe uknjižili na parcelu do oko 6.500 kvadrata. Uz brojne vile više ili manje znanih, rasutih po Savinskoj dubravi, gotovo obavezni saržaji su veliki bazeni, teniska igrališta, pa čak i vinogradi!

Renesansa ruskog jezika

Sve ovo što se dešava, otrglo je od zaborava i na velika vrata vratilo ruski jezik u praktičnu svakodnevicu. On je danas uobičajen u programima svih ovdašnjih lokalnih radija. A, za ilustraciju - i među prvačićima u osnovnim školama na Primorju sve je više ruskih djevojčica i dječaka.

http://www.pobjeda.cg.yu/naslovna.phtml?akcija=vijest&id=124284
Link1 comment|Leave a comment

В Боке Которской затонул наполовину греческий корабль [Aug. 11th, 2007|08:09 pm]
Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Jul. 25th, 2007|03:50 pm]
Забавные все-таки черногорцы в своем стремлении почувствовать себя дыржавой. Читая черногорскую газету о победе "Зеты" над "Каунасом", создавалось ощущение, что маленькая и гордая Черногория победила в третьей мировой войне Литовское царство, а уже не за горами и победа в четвертой мировой над Шотландской империей. Понимаю теперь зачем англичане футбол придумали. Чтобы у шотландцев, валлийцев и ирландцев было куда иногда государственнический запал выпускать...
Хотя и приятно, что "Зета" победила...
Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Jun. 29th, 2007|08:41 am]
"В Италии машина сбила жену президента страны Джорджо Наполитано – Клио. Инцидент произошел у президентского дворца Квиринале в Риме, когда К.Наполитано переходила дорогу. В автомобиле Fiat Panda, сбившем первую леди Италии, находилась пожилая пара. Жена итальянского президента была доставлена в военный госпиталь. Как сообщает телеканал Rai Uno, она получила травмы плечевой кости правой руки и большой берцовой кости левой ноги. О том, были ли это ушибы или переломы, не сообщается.
По неподтвержденным данным, жене итальянского президента сделана операция. Правоохранительные органы расследуют причины и обстоятельства произошедшего.
29 июня 2007г." 

Весь "прикол" этой новости может оценить только турист, побывавший в Риме. Квиринальский дворец - наверно единственное место в Риме, которое запрещено снимать. Мало того, карабинеры требуют чтобы ни снимали и объекты, находящиеся рядом, или выдвигают какие-то совсем смешные требования, - например нельзя ночью снимать фонтан (на площади рядом с Квириналом) со штатива. Как всегда, когда занимаются ... "фигней", то на дело уже времени не остается. ЛУЧШЕ БЫ СЛЕДИЛИ ЗА БЕЗОПАСНОСТЬЮ ДВИЖЕНИЯ. Хотя бы возле Квиринальского дворца...

LinkLeave a comment

Список русских эмигрантов - 1 [Mar. 6th, 2007|12:26 pm]
Известно, что одна из самых больших русских белоэмигрантских колоний была в черногорском городе Герцег Нови (иногда в русских источниках «Эрцегнови») и его окрестностях Игало, Топла.
Уважаемый [info]tom_nm привез из Черногории журнал «Глас Боке», в котором есть Список русских эмигрантов, похороненных на Русском кладбище в мон. Савина, на кладбищах близ церквей Св. Спаса в Топлой, Преображения Господня в Игало и в с. Рапае. Публикую 1-ю часть из этого списка («А-Г»), продолжение – в ближайшие дни. Возможно кому-то эта информация поможет. Если кому-то что известно об упоминающихся здесь людях – сообщите, пожалуйста. Буду очень признателен.

Источник: «Обнавља се Руско гробље» // «Глас Боке» (Херцег-Нови), jун-jул 2006, броj 10, с. 26

№ п/п
Фамилия, (имя, отчество) на сербском в списке
Пометки – для себя
1
Ахонтова Анна Аркадиjевна
Яхонтова ?
2
Ахтонов Диомеда Алексеj
имя Диомид?
3
Акименко Симеона Константин
имя Симеон
4
Аверин Петар, официр, Св. Спас Топла
имеется в виду, что похоронены в Топлой
5
Аверин Алексе Варвара, Св. Спас Топла
 
6
Болдирев Алекса
имя Алексей
7
Болдирев Татjана
фамилия Болдырева
8
Бурман Олга Алексеjевна
 
9
Бартенев Михаил Александар, пом. кап.
отчество Александрович ?
10
Бородин Михаил Никаноровић, генерал
11
Бирjукова Вjера Семеновна
 
12
Бирjузов Леонид Васильевић
 
13
Викул Борис Теодоровић, љекар
отчество - Феодорович
14
Варевски Сергеj Ивановић
 
15
ВеликиjJаков Петровић
 
16
Витете Петар Петровић, барон-пуковник
Витте?
17
Вербицкиj Ананиjе Алексеjевић
 
18
Викне Зинаида Георгиjевна
 
19
Власов Данило
 
20
Гриченко Андреj Николаевић
 
21
Готовицки Николаj Хрисоидовић, официр
Готовицкий
22
Горчинска Софиjа Константиновић
Горчинская
23
Горчински Николаj Михаjловић
Горчинский
24
Гриjаровић Олга Кондратиjевна
Григорович ?
25
Грсков Петар
 
26
Гриjаровић Александар, пуковник
 
27
Гронескул Николаj
 
28
Глатков Олга (Акименко)
Гладков ?
29
Голаков Стефан
 
30
Гад Александар Георгиjевић, пук. артиљер.
Полковник артиллерии
31
Гад Мариjа Дмитриjевна
 

Краткие пояснения для незнакомых с сербским языком:
«jе» – это «е», «jа» - я, «jу» - ю, «ћ» - ч, «j» в конце слова – «й». Буквы «ы» со времен Вука Караджича нет в сербском, её заменяют на «и». Мягкого знака нет, потому "Ольга" - "Олга". «Пуковник» – это «полковник», «љекар» - врач, «пом. кап.» – то же, что и у нас – «помощник капитана» (это приморские земли)
Кроме того, надо знать, что сербы часто путают наши отчество и фамилию, так как у них фамилия заканчивается на «ич», а отчество на «ов».
Link16 comments|Leave a comment

"Не ходите, дети, в Африку гулять!" (с) [Feb. 21st, 2007|12:56 pm]
Prije dvije večeri u luci Port Harkourt u Nigeriji
Otet pomorac iz Kotora



Milan Smolović (47) iz Kotora, zajedno sa dvojicom kolega, Hrvatima Matem Lušom i Renatom Garmom oteti su iz lučkog kafića. Pregovori sa otmičarima u toku, potvrđeno iz trogirske pomorske agencije "Mariner" Opširnije...
LinkLeave a comment

(no subject) [Feb. 20th, 2007|05:35 pm]
Rusi kupili brdo


Kupcima interesantna i brda iznad Svetog Stefana

Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Feb. 18th, 2007|03:21 pm]
 Нет отделению Косово и Метохии от Сербии!

Голосуем здесь

Перепостите у себя в журнале.

44,14 КБ
Link1 comment|Leave a comment

(no subject) [Jan. 29th, 2007|08:57 am]


Ныряльщики Черногорского Центра подводного разминирования за последние 15 лет обезвредили 300 опасных предметов. 
Самой серьезной акцией было разминирование пролива Вериги в Боке Которской , где за 45 дней обезврежено 65 тонн неразорвавшихся снарядов.
Кстати, похоже, что разминирование пролива проводится в связи с намеченным строительством моста через Вериги (вместо ныне существующего парома)

Link9 comments|Leave a comment

(no subject) [Nov. 16th, 2006|10:02 am]

По сведениям, полученным из достоверных источников (http://community.livejournal.com/ru_myxa/21819.html), в Мухинской Академии на Соляном переулке, в Белом зале, проходит выставка работ студентов, проходивших летнюю практику в Черногории

LinkLeave a comment

(no subject) [Oct. 23rd, 2006|08:42 am]
Друзья, поясните, что за сообщество без постов - http://community.livejournal.com/serbianfusion/profile ??? Или все засекречено? :)
LinkLeave a comment

Кронштадтская корова [Oct. 16th, 2006|05:46 am]
[Tags|]

Михайловский Н.Г. "Рассказы о советских флотоводцах" М, 1981

"Позывные адмирала Трибуца"

...В годы войны вся жизнь командующего флотом в движении, на колесах, на самолете, на корабле и нередко пешком. Через лес, сквозь непроходимые заросли, пробирался он к артиллеристам, замаскировавшимся со своими пушками. А в штабе флота его всегда ждали с нетерпением. Едва он приедет, бесконечной чередой идут к нему люди: штабные офицеры, работники разных служб, мы — военные журналисты, не говоря уже о том, что в папке у адъютанта скопились бумаги, за которыми тоже слышатся живые голоса...

В числе очередных посетителей явился и командир бригады торпедных катеров капитан первого ранга, ныне здравствующий адмирал в отставке Григорий Григорьевич Олейник. В руках держал стопку наградных листов и один за другим протягивал их на подпись. Что ж, торпедные катера славно воевали, и у командующего не могло возникнуть сомнений в том, что представлены достойные люди.

Увидев фамилию — Жильцов Василий Маркович, командующий особенно ясно представил моложавого на вид, скромного, застенчивого офицера, сторонившегося громкой славы, хотя вершил он большие дела. Давно служил [527] на торпедных катерах, долгое время боцманом, в войну стал командиром катера ТК-37 в отряде знаменитого катерника — Героя Советского Союза С. А. Осипова, лихо воевал, потопил семь кораблей противника и последствии сам стал Героем Советского Союза. А пока... Докладывая о нем, Олейник на сей раз почему-то испытывал явную неловкость, что-то недоговорил.

— Тут есть некоторая сложность, — смущенно признался он.

Трибуц поднял глаза, посмотрел строго, вопросительно.

— Понимаете, — продолжал Олейник, — человек отказывается от правительственной награды.

— То есть как отказывается? Почему? Считает, не заслужил, что ли? — загорячился адмирал. — В реляции ясно сказано: потопил два корабля, а раз так — положен орден Красного Знамени.

— Так-то оно так, только...

— Что только?

Олейник еще больше оробел, вроде не мог даже подобрать нужные слова для объяснения.

— Понимаете, товарищ адмирал, у Жильцова в Кронштадте жена, пятеро детей. Им надо молока. А где его достать, если на весь Кронштадт не уцелело ни одной коровы. Вот он и просит, вместо очередного ордена дали бы ему корову.

— Корову?! — Трибуц всплеснул руками, сразу повеселел: — Да где же ее взять? У нас ведь не колхоз, не совхоз, коровами не занимаемся.

У Олейника все было продумано заранее и ответ готов:

— Поручите тылу, они найдут.

— А справятся ли Жильцовы с коровой? Чудак ты, ведь за ней надо ухаживать, уметь доить.

— Насчет этого не сомневайтесь. Жена у него из деревни, с детства к хозяйству приучена.

Трибуц поднял телефонную трубку, вышел на прямую связь с начальником тыла флота и, услышав знакомый бас генерала Москаленко, стал ему объяснять:

— Митрофан Иванович! Тут у нас к тебе необычная просьба. Командир торпедного катера Жильцов, заслуженный воин, без пяти минут Герой, пока представлен к очередному ордену, а у него пятеро детишек, согласен остаться без ордена, лишь бы дали ему... корову. Помоги, пожалуйста, на тебя вся надежда. [528]

Даже для видавшего виды начальника тыла было такое в диковинку. Сначала оба вдоволь посмеялись, пошутили, потом перешли на деловой разговор. Повесив трубку, Трибуц сказал, дескать, ситуация сложная, так просто корову в живом виде подарить никто не разрешит. Начальник тыла попробует сделать хитрую комбинацию: будет просить в счет мяса отпустить флоту одну корову, что называется, в натуральном виде.

— Ты знаешь Митрофана Ивановича, пробьет, не сомневаюсь, — заключил Трибуц, тут же макнул перо в чернильницу, одним махом подписал наградной лист и наказал: — Передай Жильцову: будет ему орден и будет корова. — И, возвращая наградной лист, все с той же веселой усмешкой добавил: — Пожалуй, такой случай единственный за всю историю нашего флота.

И, что бы вы подумали, действительно, через несколько дней живьем доставили корову — первую корову, появившуюся в Кронштадте после долгих дней блокады. Не удивительно, что она стала там нечто вроде музейного экспоната...

http://militera.lib.ru/bio/mihalovsky_ng3/index.html
Link1 comment|Leave a comment

(no subject) [Oct. 5th, 2006|04:55 pm]
Привет "участникам бандформирований", подписавшим "Косовскую грамоту"
За объяснениями -
http://community.livejournal.com/carians/130698.html
Link2 comments|Leave a comment

(no subject) [Oct. 5th, 2006|02:24 pm]

В Питере установилась отличная погода...
... для ношения шайкачи.
Спасибо [info]iraan

Link5 comments|Leave a comment

200 лет назад - сражение под Герцег Нови и Дубровником [Oct. 3rd, 2006|09:37 am]
200 лет назад состоялось сражение в Далмации между русскими и черногорцами с одной стороны и французами и хорватами с другой. Военные действия проходили с 14 по 23 сентября (по старому стилю) между Кастельнуово (ныне черногорский Герцег Нови) и Рагузой (ныне хорватский Дубровник).

В конце сентября 1806 г. между силами Сенявина, которому помогали бокезцы и черногорцы, и войсками Мармона произошло несколько боевых столкновений. Об этих столкновениях у нас есть три непосредственных свидетельства: во-первых, донесение Сенявина царю{1}, во-вторых, описание дела у [291] Броневского{2} и, в-третьих, показание генерала (впоследствии маршала) Мармона{3}.

Действия происходили близ Кастельнуово и Спаньоло и начались по инициативе Сенявина. Командовавший первым выступившим русским отрядом генерал-майор Попандопуло принудил французов к отступлению и 14 сентября захватил брошенную неприятелем артиллерию. 15 сентября митрополит черногорский Петр Негош валял так называемый Дебелый брег{4}. Французы вернулись в Старую Рагузу, но было ясно, что дело едва только начинается. Сенявин после совещания с Негошем и графом Невличем, который командовал “приморцами” (т. е. славянами как бокезской, так и пограничной части рагузинской области, жившими в селениях по морскому побережью), решил атаковать неприятеля 19 или 20 сентября с двух сторон: 1) с суши, где у адмирала было в общей сложности более 2000 регулярных войск и столько же иррегулярных, и 2) с моря, где были наготове три корабля и один фрегат. А до той поры черногорцы тревожили неприятеля у самого французского лагеря. 18 сентября генерал Попандопуло с целью ближней разведки подошел к французским позициям. Французы отогнали в этот день черногорцев, а затем вышли из своего расположения сильной колонной и принудили генерала Попандопуло, опасавшегося обхода, отступить с Дебелого брега к границе бокезской области. Тут на его новую позицию прибыло вызванное Сенявиным с о. Корфу подкрепление: два батальона и четыре роты. 19 сентября 1806 г. французы пошли в общую атаку с нескольких пунктов. Несмотря на помощь, немедленно оказанную генералом Попандопуло, черногорцы и бокезцы были сбиты атакой и отброшены в горы к селению Мокрино, где и удерживали неприятеля. В это время сражение разгорелось по всей линии. К французам непрерывно подходили новые и новые подкрепления, и вскоре у неприятеля оказалось до 12 тысяч регулярных войск, до 3 тысяч рагузинцев, завербованных Мармоном после занятия Рагузы, и еще так называемый “восточный легион” из греков и разных горных народов” (как пишет Сенявин в донесении царю).

Генерал Попандопуло под давлением сил, далеко превосходящих его собственные, стал медленно отступать, оказывая самое упорное сопротивление.

Русские войска дошли до берега и здесь получили существенную поддержку с моря: канонерские лодки своей артиллерией остановили неприятеля. Таким образом, три тысячи человек, которые в течение семи часов вели бой против неприятеля, “превосходящего их почти в четыре раза”, обнаружили “удивигельную храбрость, неустрашимость и рвение”. Русские [292] потеряли в этот день 245 человек, черногорцы и приморцы — 22 человека убитыми и 26 ранеными.

На Другой день, 20 сентября, французы двинулись в атаку двумя отрядами. Их целью было нападение на укрепления, вынесенные перед крепостью. Отбросив первый отряд неприятеля, русские, приблизившись к линии, занятой черногорцами, перешли в контратаку. После пятичасового ожесточенного сражения французы начали отходить к своему главному лагерю.

Наступило 21 сентября (3 октября) 1806 г. И тут только обнаружилось, что и французы также считают дело, бывшее накануне, проигранным: генерал Мармон приказал своим силам отступить и возвратиться в Старую Рагузу. Петр Негош со своими черногорцами яростно преследовал отступавшего неприятеля. Мстя за сожжение своих домов, черногорцы выжгли рагузинские селения, принявшие французское подданство и подчинившиеся Мармону.

Немедленно восстановилось положение, бывшее до начала этих трехдневных боевых столкновений. Русские и черногорцы опять оказались на рагузинской территории, а со стороны моря рагузинскую республику защищали, приблизившись к самому берегу, три корабля, два брига и один фрегат сенявинской эскадры.

Сражение показало, что если у русских нет достаточных сил, чтобы взять Рагузу, то и у Мармона нет достаточных сил (хотя его армия была вчетверо больше русской), чтобы взять Боко-ди-Каттаро. А господство на море французы тут даже и думать не смели оспаривать у Сенявина.

Подробное донесение Сенявина Александру подтверждается во всех существенных частях показанием Броневского. Но он считает, что в итоге трехдневных боев (19, 20 и 21 сентября) русские потеряли до 800 человек, а неприятель 1300 рядовых и 47 штаб- и обер-офицеров только пленными, а в общей сложности убитыми и пленными до 3000 человек и 50 пушек. Эти сведения были собраны позднее.

Кровопролитие не окончилось 21 сентября. Броневский сообщает, что 22 и 23 сентября (4 и 5 октября) “большие партии черногорцев, пройдя мимо крепостей, вокруг Старой и даже Новой Рагузы, предали все огню и мечу и с добычей, без малейшего помешательства от французов, возвратились в дома”.

После отступления французов 21 сентября обнаружилось, что они побросали все снаряжение и семь пушек,— так поспешно возвращались они в Рагузу. Сенявин был восхищен храбростью своих победоносных войск, велел в знак победы устроить всей армии хороший обед с выдачей вина, а особенно отличившихся наградил. [293]

Сенявин непременно хотел придать этому устроенному им банкету характер чествования простого русского солдата, одержавшего победу в таких труднейших условиях. Так это и поняли присутствовавшие:

“Здоровье егеря Ефимова объявлено из первых, причем сделано было пять выстрелов, а товарищи его при восклицаниях: ура! качали его на руках. Таким образом все приглашенные удостоены были особенной почести питья за их здоровье. Участники сего празднества не могли без умиления об оном рассказывать; все солдаты столь живо чувствовали сию необыкновенную честь, что усердные, искренние приветствия: Дай боже здравствовать отцу нашему начальнику! произносились с восторгом беспрерывно. По окончании уже стола игумен монастыря Савино, восьмидесятилетний старец, вошел в палатку, приветствовал адмирала истинным, верным изображением всеобщих к нему чувствований любви и признательности. Последние слова его речи были: Да здравствую Сенявин! и слова сии повторились войском и собравшимся во множестве народом сильнее грома пушек. Адмирал отклонил от себя все особенные ему предложенные почести. Знать совершенно цену добрым начальникам и уметь быть к ним благодарным за все их попечения и внимание всегда было и будет коренною добродетелью русского солдата.

Вот средства и причины, которыми Сенявин приобрел неограниченную доверенность от всех вообще своих подчиненных, как офицеров, так и солдат. Каждый, уверен был в его внимании и с радостию искал опасностей в сражении. Сенявин, скромный и кроткий нравом, строгий и взыскательный послужбе, был любим как отец, уважаем как справедливый и праводушный начальник. Он знал совершенно важное искусство приобретать к себе любовь и употреблять оную единственно для общей пользы. После сего удивительно ли что в продолжение его начальства солдаты и матросы не бегали и не случалось таких преступлений, которые заслуживали бы особенное наказание. Комиссия военного суда не имела почти дела; в госпиталях скоро выздоравливали”{5}. Сенявин, который так близко принимал к сердцу успехи боевого содружества западных славян с русскими, 24 сентября обратился с следующим воззванием к черногорцам и бокезцам: “В продолжение военных действий я имел удовольствие видеть опыты усердия народа, оказанные в содействии с войском, мне порученным...” — так начиналось это воззвание. “Дерзость врага, осмелившегося ступить на землю вашу, наказана. Неприятель удивлен вашей твердостью и столько потерял людей, что нескоро может собрать новую силу и опять выступить. Поздравляя вас с победой, благодарю за хорошее обхождение с пленными [294] и всячески желаю, чтобы человечество и впредь не было оскорбляемо”. 

http://militera.lib.ru/h/tarle5/08.html


Link2 comments|Leave a comment

Бокельска ночь [Aug. 28th, 2006|02:38 pm]
[Tags|]

VELIčANSTVENA FEšTA "BOKELjSKA NOć" ODUšEVILA DESETINE HILjADA GOSTIJU I MJEšTANA BOKE

MASKENBAL BARKI

Prošle subote u Kotoru je "ključalo" na moru i na kopnu. Sa svih strana hitalo se na feštu nad feštama - na "Bokeljsku noć". Desetine hiljada gostiju uz rivu od Prčnja do Dobrote uživali su u jedinstvenoj kulturno-turističkoj manifestacij koja se tradicionalno organizuje krajem avgusta. Uprkos neviđenoj saobraćajnoj gužvi iz svih pravaca su se od popodnevnih sati slivale kolone automobila, a morem stizala razna plovila.
Konvojem od 33 barke počela je fešta "maskenbal na moru" koji su najavili jedriličari kotorskog kluba "Lahor". Sa prepune terase hotela "Fjord" bio je izuzetan pogled na kotorski akvatorij. Pored usidrenog i za ovu priliku specijalno ukrašenog broda "Galeb" prodefilovale su maštovito i atraktivno uređene barke, čiji su autori potvrdili da mašta zaista može svašta.
Uz veličanstvenu iluminaciju bedema iznad Starog grada do San Đovanija najljepšu ljetnju noć posebno je uveličao vatromet kojim je označen završetak fešte na moru i najava nastanka "fešte nad feštama" unutar zidina Starog grada. Jednoglasnom odlukom specijalnog žirija za najljepše uređenu barku proglašena je "Kineska četvrt" drugo mjesto pripalo je "Bokeljskoj kužini" , dok je "Apartmanu na moru" pripalo treće mjesto.
Nešto ispred ponoći već je postalo tijesno na svim prolazima u Starom gradu, a ubrzo su bili "prebukirani" svi trgovi i pjacete, dok se slobodno mjesto u brojnim baštama i kafićima odavno nije moglo naći. Uprkos gužvi svi koji su uspjeli da se proguraju u Stari grad bili su u prilici da se lijepo provedu bez obzira gdje su se zadesili - svuda je bilo veselo. Zabava je trajala do ranih jutarnjih sati, nakon čega su, po običaju na scenu stupili kotorski komunalci koji su iz Starog grada iznijeli tone otpada - u kojem su dominirale flaše i limenke.



LinkLeave a comment

(no subject) [Aug. 15th, 2006|02:25 pm]
[Tags|, ]

Дайверы нашли древний корабль
Уникальную находку сделали в минувшие выходные на востоке Кипра греко-кипрские дайверы-любители. В морских водах рядом с частично заброшенным городом Фамагуста они обнаружили останки турецкого военного корабля, который, как предполагается, принимал участие в 1570-1571 годах в осаде этого города османами. Любители подводного плавания, как сообщают сегодня кипрские средства массовой информации, случайно заметили на 40-метровой глубине три пушки и старинный якорь. По мнению экспертов, корабль входил в состав флотилии первого османского правителя Кипра Лалы Мустафы-паши и участвовал в многомесячной осаде Фамагусты. Фамагуста, защищенная с моря крепостной стеной, пала под натиском турок в июле 1571 года. Оборона города длилась около года. 80-тысячной турецкой армии с 145 орудиями противостоял 10-тысячный гарнизон под руководством венецианца Марка Антония Брагадино, располагавший 90 пушками. К лету 1571 года в крепости оставалось около четырех тысяч истощенных голодом воинов и несколько бочек пороха. В итоге, Марк Антонио Брагадино был вынужден сдаться, хотя его и ожидала жестокая расправа. Падение Фамагусты означало завершение Венецианского периода в истории острова и начало более чем 300-летнего периода османского правления Кипром. Летом 1571 года армия Лалы Мустафы-паши смогла подчинить себе все крупнейшие кипрские города. Согласно полученным данным, обнаруженные останки военного корабля будут подняты с морского дна и выставлены в ближайшем будущем в одном из музеев Кипра.
http://www.zimaleto.ru/article.php?kolonka_id=19&article_id=1397
Link1 comment|Leave a comment

(no subject) [Aug. 14th, 2006|04:54 pm]
[Tags|]

http://crna-anjka.livejournal.com/69304.html
LinkLeave a comment

(no subject) [Aug. 14th, 2006|04:44 pm]
[Tags|]

http://community.livejournal.com/ru_sea/38793.html
LinkLeave a comment

navigation
[ viewing | most recent entries ]
[ go | earlier ]

Advertisement